…Filozofski fakultet, Institut za mađarski jezik, Cluj-Napoca, Rumunija, iberszan@yahoo.com) Ištvan Černičko (Transkarpatska mađarska viša škola „Ferenc Rakoci II”, Lingvistički istraživački centar „Antal Hodinka”, Beregovo, Ukrajna, csistvan@kmf.uz.ua) Tibor Gintli (Univerzitet ELTE, Filozofski fakultet, Odsek za…

…Filozofski fakultet, Institut za mađarski jezik, Cluj-Napoca, Rumunija, iberszan@yahoo.com) Ištvan Černičko (Transkarpatska mađarska viša škola „Ferenc Rakoci II”, Lingvistički istraživački centar „Antal Hodinka”, Beregovo, Ukrajna, csistvan@kmf.uz.ua) Tibor Gintli (Univerzitet ELTE, Filozofski fakultet, Odsek za…

…Filozofski fakultet, Institut za mađarski jezik, Cluj-Napoca, Rumunija, iberszan@yahoo.com) Ištvan Černičko (Transkarpatska mađarska viša škola „Ferenc Rakoci II”, Lingvistički istraživački centar „Antal Hodinka”, Beregovo, Ukrajna, csistvan@kmf.uz.ua) Tibor Gintli (Univerzitet ELTE, Filozofski fakultet, Odsek za…

…Filozofski fakultet, Institut za mađarski jezik, Cluj-Napoca, Rumunija, iberszan@yahoo.com) Ištvan Černičko (Transkarpatska mađarska viša škola „Ferenc Rakoci II”, Lingvistički istraživački centar „Antal Hodinka”, Beregovo, Ukrajna, csistvan@kmf.uz.ua) Tibor Gintli (Univerzitet ELTE, Filozofski fakultet, Odsek za…

…Filozofski fakultet, Institut za mađarski jezik, Cluj-Napoca, Rumunija, iberszan@yahoo.com) Ištvan Černičko (Transkarpatska mađarska viša škola „Ferenc Rakoci II”, Lingvistički istraživački centar „Antal Hodinka”, Beregovo, Ukrajna, csistvan@kmf.uz.ua) Tibor Gintli (Univerzitet ELTE, Filozofski fakultet, Odsek za…

…Filozofski fakultet, Institut za mađarski jezik, Cluj-Napoca, Rumunija, iberszan@yahoo.com) Ištvan Černičko (Transkarpatska mađarska viša škola „Ferenc Rakoci II”, Lingvistički istraživački centar „Antal Hodinka”, Beregovo, Ukrajna, csistvan@kmf.uz.ua) Tibor Gintli (Univerzitet ELTE, Filozofski fakultet, Odsek za…

…pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava [Az emberi jogok Szerbiában 2009 – jog, gyakorlat és az emberi jogok nemzetközi mércéi] (Beograd, 2010, Beogradski centar za ljudska prava [Belgrádi Emberi Jogi Központ], 383–389.), illetve a 7. lábjegyzetben említett mellékletben. 11…

…Jugoslavije od 25. jula 1945. Idézi Nataša Milićević: Građanski orman za knjige – kulturno nasleđe i oblikovanje novog identiteta srpskog društva 1944–1950. Tokovi istorije, 2006. 3. 122–140. – 6. Upustvo za osno - vanje i poslovanje sabirnih centara. SL DFJ, 1945/…

…od mase svojih sunarodnika koji su ostali s druge strane državne granice. Neke od njih ostale su odsečene od svojih prestonica, kulturnih i eknomskih centara i nacionalnih voda. Druge su (npr. Nemei) tek trebale da prevazidu istorijske pode- ljenosti i…

…Nismo daleko od istine, kad stepen razvoja seoske kulture dovodimo u vezu s opštim kulturnim kretanjima i pored tóga sa stanjem na tržištu kője je predstavljalo snažan podstrek za proizvodnju u okviru seoskih gazdinstava5. ” Na prostranim površinama može se već…

…Magvető, Budapest, 1979] (690-695. p.); 6726. KOLOZSI TIBOR: A jugoszláviai magyar kultúra nagykorúsága [Ktvan Seli: Gradansko nasleđe u soci- jalističkoj kulturi Madara u Jugoslaviji i njegovo prevazilaženje. Izdavački centar Komunist, Beograd, 1979] (696-697. p.); 4707. KASZAS JÓZSEF: Nemzeti…

…značajan kulturno-istorijski događaj u proš- losti grada. Ovom odlukom poatavljeni su pravni temelji danas najstarije srednje skole u Senti, ustanove sa ši- rim perspektivima i univerzalnijim ciljevima od građanske škole, koja je senti obezbedila ulogu kulturno-prosvetnog centra svoje…

…opštine u Senti. Za svoj rad bib o ii dotirano iz budžeta grada i prihodima koje je ostvarilo od delatnosti sa koj:i,ma se bavilo. Te delatnosti su bile: č iš ć enje centra grada, javno kupatiio, pogrebne usluge…

… tfenutno je pomislio a to, kako bi bilo dobro kad bi kolonijska omladina imala neki svoj kutak u'kojem bi na miru mogla da čita knjige i da se kulturno i politički uzdiže. Miša se složio sa svojim drugom da…

…N T X;> Z E N E N T A S F * N T A S EN '-T . A , S £ N T A . S E > o — O rganizovanje kulturnih program a, svetanosti, godišnjih skupština, sednica, sem inara…

… da iste učinimo sadržajnijim, da dopunimo praznine u njima, kako bi najpopularniji ob- lici našeg ovogodišnjeg kulturno-umetničkog i sportskog života zaista postali tradicionalni. Polazeći od naših finansijskih i drugih uslova, prog ram proslave nismo skoncentrisali na jedan kraći period…

…te el kísérleteit 1948-ban. Kétszáz fajta növényt si került termeszteniük a tengervízzel öntözött ho mokpusztán. Megállapítot ták, hogy ilyen körülmé nyek között 14 kultúrnö vény egészen jól elviseli a sós vizet. Hamarosan Svédországban, az Egye sült Államokban, Olasz országban…

…a „Prim orszki D nev- nik“ tiltakozik az angol am erikai katonai parancs nokság magatartása ellen, a- m ellyel a szlovén kultúrin tézményeket továbbra is meg fosztja épületeiktől és köve teli, hogy az elkövetett igaz ságtalanságot hozzák h ely re…

…például Bara nya. Muraköz, Dé1-Bánát stb. A naptárak ellenértékét a beo- grádi postatakarék noviszádi fiókjá hoz a következő címre kell bekül deni: Madjarski Kulturni Savez Voj- vodine, csekkszám 79.130. — Jólsikerült Katalin-bálat rende zett a vardaráci AFZs. A…

…u Zagorju od Savi stu- pilo je 16. I. 1958. godine u jednodnevm strajk. U kazujemo da je prvi strajk bio u ekonomski i kulturno najrazvijenijem delu Jugoslavije, u Sloveniji. Unajnerazvijenijem delu Jugoslavije, pokrajini Kosovo, strajk se pojavio tek 1968…